Toma Vićentijejević iz Vodica kod Smederevske Palanke je stočar čije su krave osvajale brojne medalje na izložbama. Uz to radi u Matičnoj službi Smederevske Palanke, tako da u svakom momentu ima podatak koliko se smanjio broj grla u opštini.
“Pre pet godina imali smo 4.000 krava, pre tri 3.000, danas imamo 2.500 krava”, kaže on.
Krave su u Srbiji masovno slane na klanje zbog toga što je država ukinula premije za stočare koji imaju manje od pet grla i subvencije za poljoprivredne penzionere i one koji nisu PIO osiguranici.
Uz to, mlekare su u protekle dve godine konstantno držale niske otkupne cene zbog kojih su proizvođači stvarali gubitke.
Toma Vićentijević sumnja da će broj grla rasti. On kaže da je puno ženske teladi otišlo na klanje, kao i da u Srbiji ima dosta staračkih domaćinstava, te nedostaje i radne snage.
Količine mleka u prodavnicama će porasti sa hladnim vremenom u oktobru, ali dugoročno – našim stočarima će biti potrebne godine da se oporave.
Za to vreme, sveže mleko možete kupiti samo u ranim jutarnjim časovima, dok ono dugotrajno, čija je cena duplo viša možete kupiti u svako doba dana. Dakle, u pitanju je još jedna igra čiji je cilj povećanje cene mleka.
Ko od vas hoće da se kladi da će mleka biti u izobilju čim mu se podigne cena za 10 dinara po litru?
субота, 28. август 2010.
четвртак, 26. август 2010.
Festival Balona na Jasenici
Manifestacija Festival balona "Kisi", u okviru koje je planirano takmičenje u preletanju balonima, biće održana od 16. go 19. septembra u Smederevskoj Palanci, najavljeno je danas na konferenciji za novinare u Medija centru.
Direktor tog festivala Milomir Stošković kazao je da će letovi balona biti održavani u jutarnjim i večernjim satima, a da će tokom dana za sve posetioce biti organizovani muzički programi. On je rekao da će u okviru festivala prvi put biti održan Kup Republike Srbije u balonarstvu i da se ove godine očekuje veliki broj učesnika iz zemalja regiona. Stošković je dodao da će piloti morati da prelete najmanje pet kilometara i da ubace loptu u koš, a pobednik će biti onaj ko sakupi najviše pogodaka ili ko sakupi najmanje negativnih poena. Zamenik predsednika Skupštine opštine Smederevska Palanka i predsednik organizacionog odbora Festivala balona Zlatan Bećić kazao je da taj grad ima dugu tradiciju kada je u pitanju vazduhoplovni sport. On je podsetio da se svi zainteresovani mogu prijaviti za ucecšće na sajtu www.festivalbalona.rs najkasnije do 6. septembra, odnosno 10 dana pre početka festivala, a da se osim pilota iz Srbije očekuju ucesnici iz Mađarske, Slovenije, Grčke, Češke. Prema njegovim rečima, muzički deo programa upotpuniće grupa "Krug", "Ateist rep" , bendovi iz Smederevske Palanke, Luis, a biće organizovane i različite izložbe fotografija i umetničkih slika. Predsednik Vazduhoplovnog saveza Srbije Labud Bulatović kazao je da su takvi festivali važni za promovisanje balonarstva kao sporta budući da veliki problem predstavlja nedostatak finansijskih sredstava. On je rekao da će Savez u skladu sa mogućnostima podržati održavanje festivala u Smederevskoj Palanci. Manifestacija se održava u prostoru "Kisi" doline- odnosno aerodromske piste Rudine, pored reke Jasenice, a cilj manifestacije je i da se unapredi privredna, kulturna saradnja svih učesnika i doprinese razvoju turizma, naglašeno je na konferenciji.среда, 25. август 2010.
Ima vode - nema vode...
U večernjim časovima viši delovi grada ostaju bez vode ili pritisak u cevima oslabi i po nekoliko sati, negde i do ranih jutarnjih časova. U JP Vodovod negiraju da u gradu nocu nestaje vode, ali svako ko je priključen na gradsku vodovodnu mrežu zna da se ne može okupati posle 22 časa. Najlošija situacija je u naselju Kolonija gde se nalazi nekoliko visokih solitera gde je pritisak vode slab i tokom dana, a ne samo noću.
Pošto za meteorolozi za večeras najavljuju kišu, nadamo se da će koliko sutra vode u mreži biti dovoljno. Dok se to ne desi, preko dana se kupajte, a uveče koristite dezodorans!!!
Pošto za meteorolozi za večeras najavljuju kišu, nadamo se da će koliko sutra vode u mreži biti dovoljno. Dok se to ne desi, preko dana se kupajte, a uveče koristite dezodorans!!!
уторак, 24. август 2010.
Radio Televizija Jasenica ni na nebu ni na zemlji
Radio televizija „Jasenica“ iz Smederevske Palanke ostala je bez gazde - konzorcijuma na čijem je čelu bio Radoica Stevanović. Kupac nije investirao obećanih 1,1 milion dinara, a ni socijalni program. On nije smeo da otpušta ljude u roku od godinu dana od prodaje, ako je za nekim prestala potreba, bio je obavezan da mu isplati otpremninu.
Pošto ništa od ovoga nije ispoštovano, ugovor je raskinut ali dalja sudbina RTJ nije poznata. Da li će biti vraćena na opštinske jasle ili će poslovati kao samostalno preduzeće nije poznato. Uglavnom, gradjani Smederevske Palanke već nekoliko godina nemaju skoro nikakav informativni izvor u svom gradu, tako da je trač-aber telegraf ponovo aktivan!
Pošto ništa od ovoga nije ispoštovano, ugovor je raskinut ali dalja sudbina RTJ nije poznata. Da li će biti vraćena na opštinske jasle ili će poslovati kao samostalno preduzeće nije poznato. Uglavnom, gradjani Smederevske Palanke već nekoliko godina nemaju skoro nikakav informativni izvor u svom gradu, tako da je trač-aber telegraf ponovo aktivan!
петак, 20. август 2010.
Kolk'o košta jezero? U Srbiji košta skoro džabe...
Sedmočlana grupa, koja se sumnjiči da je malverzacijama ukrala 200 hektara zemljišta, kupila je Vlaškodolsko jezero, branu, sistem za navodnjavanje i voćnjak koji se prostire na 24 hektara za samo 16 miliona dinara ili oko 160.000 evra! Inače, ovo jezero koje je pre 50 godina izgradila zemljoradnička zadruga „Azanja" iz Smederevske Palanke vredi nekoliko stotina miliona dinara!
Kriminalistička policija uhapsila je prekjuče u Beogradu, Smederevu i Subotici sedam osoba zbog sumnje da su otuđili 200 hektara zemljišta vrednog više od milion evra! Oni se sumnjiče da su nezakonito kupovali i prodavali zemljište, koje je u društvenoj svojini, dato na korišćenje zadrugama „Ratari", „Azanja" i „Selevac"! Kako saznajemo, vlasnik preduzeća „Ekolend" Vladan Redžić i direktor Zemljoradničke zadruge „Azanja" Radosav Jelić sumnjiče se da su sklopili štetan dogovor o prodaji jezera i zemljišta.
- Radosav Jelić, direktor zadruge „Azanja", navodno je dobio 10.000 evra, jer je pristao da 2006. godine sklopi dogovor sa vlasnikom „Ekolenda" Vladanom Redžićem o prodaji akumulacionog jezera sa branom, voćnjaka na 24 hektara, kao i sistema za navodnjavanje - kaže izvor blizak istrazi.
Naš sagovornik dodaje da je prividno morala da se ispoštuje procedura, pa se Redžićev advokat pojavio na licitaciji.
- On je izlicitirao 16 miliona dinara i kupio zemlju i jezero! Interesantno je da se na tom listu nalazi i deo u kom se navodi da se, osim kupljenog, prodaje i zemljište koje nije navedeno na licitacionom listu i to za samo 50 evra po aru! Tako je rezervisano zemljište koje je kasnije kupovano, i to po bagatelnim cenama - kaže naš izvor.
- Ovo je neviđena pljačka! Pa, to jezero i čitav sistem za navodnjavanje građeni su godinama! Zadruga je uložila veliki novac, podizala kredite. Pokušali su za male pare da dođu do čitavog bogatstva - kažu ogorčeni meštani.
Prema krivičnoj prijavi, ova grupa se sumnjiči da je od 2006. do 2009. na osnovu falsifikovane dokumentacije i bez saglasnosti Agencije za privatizaciju oštetila budžet za više od milion evra. Osumnjičeni su falsifikovali dokumentaciju sa sednica skupština zadrugara, a potom su vršili upis svojih prijatelja kao novih članova i na taj način omogućavali izglasavanje odluka o prodaji zemlje koju su prebacili u društveno vlasništvo. A odmah zatim su bez znanja Agencije zavodili zemljište kao privatnu svojinu.
Copyright: PressOnline
Kriminalistička policija uhapsila je prekjuče u Beogradu, Smederevu i Subotici sedam osoba zbog sumnje da su otuđili 200 hektara zemljišta vrednog više od milion evra! Oni se sumnjiče da su nezakonito kupovali i prodavali zemljište, koje je u društvenoj svojini, dato na korišćenje zadrugama „Ratari", „Azanja" i „Selevac"! Kako saznajemo, vlasnik preduzeća „Ekolend" Vladan Redžić i direktor Zemljoradničke zadruge „Azanja" Radosav Jelić sumnjiče se da su sklopili štetan dogovor o prodaji jezera i zemljišta.
- Radosav Jelić, direktor zadruge „Azanja", navodno je dobio 10.000 evra, jer je pristao da 2006. godine sklopi dogovor sa vlasnikom „Ekolenda" Vladanom Redžićem o prodaji akumulacionog jezera sa branom, voćnjaka na 24 hektara, kao i sistema za navodnjavanje - kaže izvor blizak istrazi.
Naš sagovornik dodaje da je prividno morala da se ispoštuje procedura, pa se Redžićev advokat pojavio na licitaciji.
- On je izlicitirao 16 miliona dinara i kupio zemlju i jezero! Interesantno je da se na tom listu nalazi i deo u kom se navodi da se, osim kupljenog, prodaje i zemljište koje nije navedeno na licitacionom listu i to za samo 50 evra po aru! Tako je rezervisano zemljište koje je kasnije kupovano, i to po bagatelnim cenama - kaže naš izvor.
- Ovo je neviđena pljačka! Pa, to jezero i čitav sistem za navodnjavanje građeni su godinama! Zadruga je uložila veliki novac, podizala kredite. Pokušali su za male pare da dođu do čitavog bogatstva - kažu ogorčeni meštani.
Prema krivičnoj prijavi, ova grupa se sumnjiči da je od 2006. do 2009. na osnovu falsifikovane dokumentacije i bez saglasnosti Agencije za privatizaciju oštetila budžet za više od milion evra. Osumnjičeni su falsifikovali dokumentaciju sa sednica skupština zadrugara, a potom su vršili upis svojih prijatelja kao novih članova i na taj način omogućavali izglasavanje odluka o prodaji zemlje koju su prebacili u društveno vlasništvo. A odmah zatim su bez znanja Agencije zavodili zemljište kao privatnu svojinu.
Copyright: PressOnline
четвртак, 19. август 2010.
Ukrali 200 Hektara
SMEDEREVSKA policija, u saradnji sa Upravom kriminalističke policije MUP Srbije i Višim tužilaštvom u Smederevu, uhapsila je sedmoro ljudi, među kojima i direktore više zemljoradničkih zadruga s područja Smederevske Palanke, zbog sumnje da su nezakonito otuđili oko 200 hekatara obradivog zemljišta u društvenoj svojini i time oštetili državni budžet za oko milion evra.
Uhapšeni su Vladan Redžić (35) iz Lunjevca vlasnik preduzeća DOO "Ekolend" i v.d. direktora zemljoradničke zadruge "Ratari" kod Smederevske Palanke, advokat iz Smedereva Radisav Stanojević (51), Radosav Jelić (56) čelnik ZZ "Azanja", Milorad Nenadović (64) direktor ZZ "Selevac", kao i Tomislav Starčević (53) bivši direktor ZZ "Ratari".
Lisice na ruke stavljene su i pravniku Službe za katastar nepokretnosti opštine Smederevska Palanka Milošu Paunoviću (52) i Dejanu Dinčiću (40) iz Udovica vlasniku DOO "Voćar promet Dinčić".
Krivična prijava se odnosi i na pet članova skupštine zadrugara "Ratari" iz Ratara Gorana Maričića (28), Nenada Petkovića (29), Željka Lazića (45), Slobodana Redžića (32) i Vladimira Bajčića (39) iz Smederevske Palanke, kao i bivšeg zamenika direktora zadrugara "Ratari" Milana Aleksića (39) iz Mladenovca.
Oni su osumnjičeni za davanje i primanje mita, zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje isprava. Najavljeno je i podnošenje krivične protiv još osam osoba, koje se dovode u vezu sa ovom grupom.
Ova grupa je, navodno, od 2006. do 2009. godine učestvovala u nezakonitoj prodaji poljoprivrednog zemljišta u društvenoj svojini bez saglasnosti Agencije za privatizaciju i suprotno Zakonu o zadrugama koji zabranjuje otuđenje društvenog poljoprivrednog zemljišta.
Eksperiment kako da se prevari država počeo je sa ZZ "Ratari".
- Vlasnik "Ekolenda" je članovima skupštine ZZ "Ratari" ponudio novac da napuste zadrugu, a onda na njihova mesta formalno postavio svoje prijatelje. Kasnije je sebe postavio za direktora zadruge. Sa te funkcije potpisao je ugovor o kupoprodaji zemlje ali u ime svoje firme "Ekolend". Ugovor je kao prodavac potpisao njegov zamenik u zadruzi koga je, inače, Redžić i postavio. Tako je kupljeno 112 hektara za 16 miliona dinara, a zemlju je Redžić platio kompenzacijom, i to voćnom kašom kojoj je istekao rok trajanja - kaže izvor "Novosti" blizak istrazi.
Po sličnom receptu, protivzakonita kupovina usledila je sa ZZ "Selevac" i ZZ "Azanja".
Budžet Srbije ovim zloupotrebama oštećen je za oko milion evra. I pored hapšenja, istraga o malverzacijama u privatizaciji se nastavlja.
KUPIO JEZERO
DIREKTOR ZZ "Azanja" Radosav Jelić, prema podacima koje ima policija, tokom 2006. godine navodno je od vlasnika "Ekolenda" Vladana Redžića dobio 10.000 evra. Ovaj novac je bio predujam za dogovor o kupoprodaji akumulacione brane i jezera u selu Vlaški do trafostanice, sistema za navodnjavanje i 24 hektara voćnjaka.Krivičnom prijavom biće obuhvaćeni i direktor JP "Elektroprivreda Srbije" pogon Smederevska Palanka Novica Marinković (61) iz Smederevske Palanke i bivši direktor tog pogona i njegov sugrađanin Goran Savić (43).
BRAT GAZDA ''FRUVITE'' UHAPŠENI
Vlasnik "Ekolenda" Vladan Redžić je brat vlasnika kompanije "Fruvita" Gorana Redžića (na fotografiji). "Fruvita" je dokazani proizvođač sokova, koja se na srpskom tržištu pojavila 2003. godine sokovima "Helo". Dobitnik je brojnih nagrada za kvalitet svojih proizvoda.
Kako saznaju "Novosti", na osnovu lažnih zapisnika sa sednica skupština akcionara, u Agenciji za privredne registre upisivali su svoje prijatelje kao nove članove zadruge. To im je omogućilo izglasavanje odluka o prodaji 186 hektara poljoprivrednog zemljišta i voćnjaka u ataru Smederevske Palanke. U Službi za katastar Smederevske Palanke hektari su kasnije knjiženi kao vlasništvo firme za proizvodnju voća i povrća "Ekolend" iz Lunjevca vlasnika Vladana Redžića.
(Copyright: Vecernje Novosti)
Uhapšeni su Vladan Redžić (35) iz Lunjevca vlasnik preduzeća DOO "Ekolend" i v.d. direktora zemljoradničke zadruge "Ratari" kod Smederevske Palanke, advokat iz Smedereva Radisav Stanojević (51), Radosav Jelić (56) čelnik ZZ "Azanja", Milorad Nenadović (64) direktor ZZ "Selevac", kao i Tomislav Starčević (53) bivši direktor ZZ "Ratari".
Lisice na ruke stavljene su i pravniku Službe za katastar nepokretnosti opštine Smederevska Palanka Milošu Paunoviću (52) i Dejanu Dinčiću (40) iz Udovica vlasniku DOO "Voćar promet Dinčić".
Krivična prijava se odnosi i na pet članova skupštine zadrugara "Ratari" iz Ratara Gorana Maričića (28), Nenada Petkovića (29), Željka Lazića (45), Slobodana Redžića (32) i Vladimira Bajčića (39) iz Smederevske Palanke, kao i bivšeg zamenika direktora zadrugara "Ratari" Milana Aleksića (39) iz Mladenovca.
Oni su osumnjičeni za davanje i primanje mita, zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje isprava. Najavljeno je i podnošenje krivične protiv još osam osoba, koje se dovode u vezu sa ovom grupom.
Ova grupa je, navodno, od 2006. do 2009. godine učestvovala u nezakonitoj prodaji poljoprivrednog zemljišta u društvenoj svojini bez saglasnosti Agencije za privatizaciju i suprotno Zakonu o zadrugama koji zabranjuje otuđenje društvenog poljoprivrednog zemljišta.
Eksperiment kako da se prevari država počeo je sa ZZ "Ratari".
- Vlasnik "Ekolenda" je članovima skupštine ZZ "Ratari" ponudio novac da napuste zadrugu, a onda na njihova mesta formalno postavio svoje prijatelje. Kasnije je sebe postavio za direktora zadruge. Sa te funkcije potpisao je ugovor o kupoprodaji zemlje ali u ime svoje firme "Ekolend". Ugovor je kao prodavac potpisao njegov zamenik u zadruzi koga je, inače, Redžić i postavio. Tako je kupljeno 112 hektara za 16 miliona dinara, a zemlju je Redžić platio kompenzacijom, i to voćnom kašom kojoj je istekao rok trajanja - kaže izvor "Novosti" blizak istrazi.
Po sličnom receptu, protivzakonita kupovina usledila je sa ZZ "Selevac" i ZZ "Azanja".
Budžet Srbije ovim zloupotrebama oštećen je za oko milion evra. I pored hapšenja, istraga o malverzacijama u privatizaciji se nastavlja.
KUPIO JEZERO
DIREKTOR ZZ "Azanja" Radosav Jelić, prema podacima koje ima policija, tokom 2006. godine navodno je od vlasnika "Ekolenda" Vladana Redžića dobio 10.000 evra. Ovaj novac je bio predujam za dogovor o kupoprodaji akumulacione brane i jezera u selu Vlaški do trafostanice, sistema za navodnjavanje i 24 hektara voćnjaka.Krivičnom prijavom biće obuhvaćeni i direktor JP "Elektroprivreda Srbije" pogon Smederevska Palanka Novica Marinković (61) iz Smederevske Palanke i bivši direktor tog pogona i njegov sugrađanin Goran Savić (43).
BRAT GAZDA ''FRUVITE'' UHAPŠENI
Vlasnik "Ekolenda" Vladan Redžić je brat vlasnika kompanije "Fruvita" Gorana Redžića (na fotografiji). "Fruvita" je dokazani proizvođač sokova, koja se na srpskom tržištu pojavila 2003. godine sokovima "Helo". Dobitnik je brojnih nagrada za kvalitet svojih proizvoda.
Kako saznaju "Novosti", na osnovu lažnih zapisnika sa sednica skupština akcionara, u Agenciji za privredne registre upisivali su svoje prijatelje kao nove članove zadruge. To im je omogućilo izglasavanje odluka o prodaji 186 hektara poljoprivrednog zemljišta i voćnjaka u ataru Smederevske Palanke. U Službi za katastar Smederevske Palanke hektari su kasnije knjiženi kao vlasništvo firme za proizvodnju voća i povrća "Ekolend" iz Lunjevca vlasnika Vladana Redžića.
(Copyright: Vecernje Novosti)
среда, 18. август 2010.
Odmor među hajducima
U SELU Glibovac otvoren je jedinstven etnokompleks posvećen Stanoju Glavašu, znamenitom junaku koji je u istoriji ostao upamćen i poštovan i po tome što se titule vožda Prvog srpskog ustanka odrekao u korist svog pobratima i kuma Karađorđa.
Kompleks je lociran pored izvora Buline vode, gde je Stanoje Glavaš imao prestižnu kolibu kakva je dolikovala njemu kao vrlo imućnom čoveku. Tu je često dolazio da se nadiše čistog vazduha ili da donese važne odluke.
Zavičajno udruženje koje neguje sećanje na slavnog pretka, kupilo je autentičnu drvenu brvnaru staru više od 150 godina i prenelo je u netaknutu šumadijsku prirodu. „Glavaševa koliba“ brzo je postala mesto gde mnogi dolaze na izlet ili da putujući od Smederevske Palanke prema Mladenovcu i Beogradu - malo predahnu.
Obnovljen je i stari izvor, gde se zbio događaj za koji mnogi tvrde da je bio od presudnog značaja za srpsku istoriju, a nikada nije presušio. Veruje se da je to zbog toga što je Stanoje Glavaš baš ovde odlučio da započne borbu za slobodu srpskog naroda. Meštani tvrde da je voda začarana i večna. Ima je u izobilju, bistra je i pitka. Ljudi navrate da se njom okrepe i da se odmore u velikoj hladovini.
Boravak na ovom istorijskom mestu se ne plaća, sve je uvek pristupačno za putnike namernike i druge posetioce. Po dogovoru se na letnjoj pozornici može prirediti pozorišni program, u kome Stanoja Glavaša igra poznati palanački glumac Miša Bajkić. Zavičajno udruženje prikazuje rukotvorine glibovačkih žena.
Za Buline vode postoji putokaz, a sa druge strane puta je etnorestoran „Glavaševa koliba“. Tu se može probati raznovrsna domaća hrana, a specijalitet kuće je hajdučki ćevap koji košta 400 dinara.
BULIN IZVOR
VOJVODA Stanoje Glavaš imao je u cenjenoj familiji Dabići verenicu, lepu Milevu. Mula-aga je 1873, sakupljajući harač, zanoćio u kući Dabića i obeščastio Milevu. Stanoje je odlučio da osveti i verenicu i oca Dimitrija koga su Turci ubili. Ujutru je, iz zasede, ubio Mula-agu, starog Asana i šest zaptija. Kada je za to u Palanci čula Mula-agina bula, odmah je dotrčala. Presvisla je od bola i pala pored age. Da bi izbegao tursku poteru, Glavaš se sa drugovima odmetnuo u hajduke. Kasnije je učestvovao u Prvom srpskom ustanku i do kraja je ostao veran Karađorđu. Izvor je zbog ovih događaja nazvan Buline vode.
(Copyright@vecernje novosti)
Kompleks je lociran pored izvora Buline vode, gde je Stanoje Glavaš imao prestižnu kolibu kakva je dolikovala njemu kao vrlo imućnom čoveku. Tu je često dolazio da se nadiše čistog vazduha ili da donese važne odluke.
Zavičajno udruženje koje neguje sećanje na slavnog pretka, kupilo je autentičnu drvenu brvnaru staru više od 150 godina i prenelo je u netaknutu šumadijsku prirodu. „Glavaševa koliba“ brzo je postala mesto gde mnogi dolaze na izlet ili da putujući od Smederevske Palanke prema Mladenovcu i Beogradu - malo predahnu.
Obnovljen je i stari izvor, gde se zbio događaj za koji mnogi tvrde da je bio od presudnog značaja za srpsku istoriju, a nikada nije presušio. Veruje se da je to zbog toga što je Stanoje Glavaš baš ovde odlučio da započne borbu za slobodu srpskog naroda. Meštani tvrde da je voda začarana i večna. Ima je u izobilju, bistra je i pitka. Ljudi navrate da se njom okrepe i da se odmore u velikoj hladovini.
Boravak na ovom istorijskom mestu se ne plaća, sve je uvek pristupačno za putnike namernike i druge posetioce. Po dogovoru se na letnjoj pozornici može prirediti pozorišni program, u kome Stanoja Glavaša igra poznati palanački glumac Miša Bajkić. Zavičajno udruženje prikazuje rukotvorine glibovačkih žena.
Za Buline vode postoji putokaz, a sa druge strane puta je etnorestoran „Glavaševa koliba“. Tu se može probati raznovrsna domaća hrana, a specijalitet kuće je hajdučki ćevap koji košta 400 dinara.
BULIN IZVOR
VOJVODA Stanoje Glavaš imao je u cenjenoj familiji Dabići verenicu, lepu Milevu. Mula-aga je 1873, sakupljajući harač, zanoćio u kući Dabića i obeščastio Milevu. Stanoje je odlučio da osveti i verenicu i oca Dimitrija koga su Turci ubili. Ujutru je, iz zasede, ubio Mula-agu, starog Asana i šest zaptija. Kada je za to u Palanci čula Mula-agina bula, odmah je dotrčala. Presvisla je od bola i pala pored age. Da bi izbegao tursku poteru, Glavaš se sa drugovima odmetnuo u hajduke. Kasnije je učestvovao u Prvom srpskom ustanku i do kraja je ostao veran Karađorđu. Izvor je zbog ovih događaja nazvan Buline vode.
(Copyright@vecernje novosti)
уторак, 17. август 2010.
LETNJA ŠKOLA “SVETI SAVA” U KUSATKU
Polaznici Letnje škole srpskog jezika i kulture “Sveti Sava” za decu iz dijaspore, u selu Kusadak, nadomak Smederevske Palanke, u okviru dvonedeljnog programa škole, posetili su Beograd i Ministarstvo za dijasporu. Poželevši im dobrodošlicu, državni sekretar Miodrag Jakšić je istakao da taj resor, od osnivanja 2004. godine, sarađuje sa ovom školom, koja uz učenje srpskog jezika kod najmlađih pripadnika dijaspore razvija svet o svom poreklu i srpskom identitetu. “Verujem da ste već upoznali i zavoleli Srbiju, državu koja čini sve da razdaljina između zemalja u kojima živite i matice bude što kraća”, rekao je državni sekretar Miodrag Jakćić polaznicima Letnje škole “Sveti Sava” koja je posle Azanje, ove godine nastavu organizovala u obližnjem selu Kusadak. Jakšić je naglasio da ta škola, na stručan i edukativan, ali i zabavan način, već sedam godina okuplja srpsku decu sa svih kontinenata. Rad škole podržala su, pored ministarstava za dijasporu i prosvetu i SPC, a nedavno su školu posetili zvaničnici srpske dijaspore, predsednik nedavno formirane Skupštine dijaspore i Srba u regionu doktor Slavoljub Gvozdenović iz Rumunije, potpredsednica Skupštine Violeta Brahus iz Švajcarske i Mića Aleksić iz Francuske.
O tome, kako se deca koja su ove godine u Kusadak stigla iz Albanije, Rumunije, Italije, Austrije i Crne Gore osećaju u Srbiji i kakvi su im utisci o radu škole rečito je opisala direktorka škole Radmila Kunčer. “Deca su zdrava i vesela, redovno posećuju sva predavanja, a zajedničke večeri provode u društvu naših književnika i učestvuju u poselima i uče da igraju narodna kola i pevaju srpske pesme”. Od brojnih aktivnosti u kojima učestvuju deca iz dijaspore Radmila Kunčer je izdvojila posao oko pripremanja Zbornika dečijih radova, koji već tradicionalno predstavlja krunu zajedničkog druženja. Kao veliki uspeh stručnog tima, sastavljenog od profesora osnovnih škola i studenata Učiteljskog fakulteta, koji su držali nastavu srpskog jezika Kunčer je izdvojila njihovo ovladavanje ćiriličnim pismom koje mnoga deca uz znanje maternjeg jezika nisu poznavala. Rad Letnje škole srpskog jezika “Sveti Sava” u Kusatku započeo je 31. jula, a završava se svečanom priredbom u subotu, 15. avgusta.
понедељак, 16. август 2010.
уторак, 10. август 2010.
Goša Elektrooprema na Aukciji
GOŠA-ELEKTROOPREMA DOO u restrukturiranju, SMEDEREVSKA PALANKA
Javni poziv za učešće na javnoj aukciji koja će se održati 25.10.2007. u Beogradu
Na osnovu člana 38. Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", br. 38/01, 18/03 i 45/05 ), i člana 9. Uredbe o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom ("Službeni glasnik RS" br. 52/05), Agencija za privatizaciju objavljuje:
Javni poziv za učešće na javnim AUKCIJAMA
za sledeće preduzeće:
GOŠA-ELEKTROOPREMA DOO u restrukturiranju, SMEDEREVSKA PALANKA
Agencija za privatizaciju u okviru zajedničke ponude nudi 100,00% društvenog kapitala subjekta privatizacije, što iznosi 69,21% ukupnog kapitala i 100,00% učešća Fonda za razvoj RS, BEOGRAD, što iznosi 30,79% ukupnog kapitala. Ukupno se nudi 100,00% kapitala subjekta privatizacije. Učešće Fonda za razvoj RS u kapitalu subjekta prodaje se na osnovu ovlašćenja datog Agenciji za privatizaciju.
Opširnije na sajtu Agencije za privatizaciju
Javni poziv za učešće na javnoj aukciji koja će se održati 25.10.2007. u Beogradu
Na osnovu člana 38. Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", br. 38/01, 18/03 i 45/05 ), i člana 9. Uredbe o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom ("Službeni glasnik RS" br. 52/05), Agencija za privatizaciju objavljuje:
Javni poziv za učešće na javnim AUKCIJAMA
za sledeće preduzeće:
GOŠA-ELEKTROOPREMA DOO u restrukturiranju, SMEDEREVSKA PALANKA
Agencija za privatizaciju u okviru zajedničke ponude nudi 100,00% društvenog kapitala subjekta privatizacije, što iznosi 69,21% ukupnog kapitala i 100,00% učešća Fonda za razvoj RS, BEOGRAD, što iznosi 30,79% ukupnog kapitala. Ukupno se nudi 100,00% kapitala subjekta privatizacije. Učešće Fonda za razvoj RS u kapitalu subjekta prodaje se na osnovu ovlašćenja datog Agenciji za privatizaciju.
Opširnije na sajtu Agencije za privatizaciju
понедељак, 9. август 2010.
(Zlo)upotreba subvencionisanih kredita u Fabrici šinskih vozila Goša
Kockanje sa državnim novcima
Jedan od uslova za dobijanje subvencionisanih kredita bio je da se zadrži postojeći broj zaposlenih, međutim, prema završnom računu Fabrike šinskih vozila Goša, objavljenom na zvaničnom sajtu Agencije za privredne registre, ta fabrika je kraj 2008. godine dočekala sa 930 zaposlenih, a u toku prošle godine otpušteno je 175 radnika Sve je urađeno po zakonu - tvrdi Goran Daničić, zamenik generalnog direktora Goša FŠV - ŽOS Trnava
Da bi očuvala radna mesta i smanjila socijalne tenzije, Vlada Srbije izdvojila je značajna sredstva za subvencionisanje kredita namenjenih privredi. Uslov je bio da u periodu dok ih koriste, preduzeća ne otpuštaju radnike. Reč je o kreditima za likvidnost ili obrtna sredstva, za koje su preduzeća aplicirala preko poslovnih banaka, ali je deo kamate za te pozajmice pokriven sredstvima iz budžeta.
Tako da su privrednici, preciznije oni koji su uspeli da se domognu tih sredstava, posle više godina zaduživanja pod nepovoljnim uslovima, konačno došla do jeftinijeg novca. Za preduzeća, poput onih koja se bave remontnim poslovima na železnici, za koja je procenjeno da bi trebalo da očuvaju kadrovsku ravnotežu u periodu kada je bilo jasno da neće biti dovoljno posla, u prošloj godini bila su odobrena i sredstva dovoljna za isplatu šestomesečnih zarada zaposlenih.
I sve bi bilo u redu da neki od „privilegovanih“ korisnika jeftinog državnog novca, nisu zloupotrebili tu poziciju ne ponašajući se u skladu sa uredbama Vlade Srbije. Osim primera zloupotreba prilikom odobravanja kredita iz Fonda za razvoj, zbog čega je brzopotezno izvršena smena u rukovodećem timu te institucije, spekuliše se da i u drugim sistemima dodele subvencija, državna kontrola nije bila dovoljno efikasna. Primera radi, Fabrika šinskih vozila Goša iz Smederevske Palanke, koju je na aukciji kupio slovački ŽOS, i pre izbijanja svetske krize bila je redovni korisnik državnih fondova. Tako je, recimo, 2007, preko Fonda za razvoj, dobila nešto više od 91 miliona dinara sa rokom otplate od pet godina za izmirenje obaveza prema PIO i zdravstvenom fondu, a u 2008. dugoročnu pozajmicu od 80 miliona dinara za obrtna sredstva. Ta dobra praksa nastavaljena je i u prošloj godini, kada je ovoj fabrici, preko Banke Inteza i Folksbanke, odobreno oko četiri miliona evra subvencionisanih kredita. Takođe, u toku 2009. godine Goša je, koristeći poziciju remontne firme koja obavlja poslove za železnicu, obezbedila budžetska sredstva za zarade zaposlenih (u ovoj godini su preko Fonda za razvoj obezbeđene dve povoljne kratkoročne pozajmice od oko 1,2 miliona evra). Jedan od uslova za dobijanje subvencionisanih kredita bio da se zadrži postojeći broj zaposlenih. Međutim, prema završnom računu Fabrike šinskih vozila Goša, objavljenom na zvaničnom sajtu Agencije za privredne registre, ta fabrika je kraj 2008. godine dočekala sa 930 zaposlenih, a u toku prošle godine otpušteno je 175 radnika.
Goran Daničić, zamenik generalnog direktora Goša FŠV - ŽOS Trnava, izjavio je za Danas da je sve urađeno po zakonu i da su otpuštenim radnicima isplaćene otpremnine.
- Smanjenje broja radnika u prošloj u odnosu na prethodnu godinu posledica je otpuštanja onih koji su bili zaposleni na određeno vreme. I to je u skladu sa zakonom. Drugu grupu čine radnici koji su dobrovoljno napustili firmu, a broj onih za koje nismo dobili saglasnost sindikata uklapa se u procenat koji dozvoljava zakon - kaže Daničić i dodaje da je reč o režijskom osoblju i da su samo u dva slučaja pokrenute tužbe pred Osnovnim sudom u Smederevskoj Palanci.
U Ministartsvu ekonomije Danasu je ranije potvrđeno da je uredbama o dodeli subvencionisanih kredita precizirano da firme koje koriste ta sredstva ne smeju da otpuštaju zaposlene.
Subvencionisane kredite ovih dana očekuju i građevinari koji će se uključiti u projekat izgradnje jeftinih stanova, a za investitore koji otvaraju nova radna mesta obezbeđena su sredstva od 2.000 do 10.000 evra za svakog novoprimljenog radnika. U ovom trenutku još ne mogu da se izračunaju efekti svih mera koje su preduzete za pomoć privredi, ali je činjenica da je pad industrijske proizvodnje zaustavljen. Da li je zaustavljeno i otpuštanje radnika?
Odeljenje za odstrel
Prema saznanjima Danasa, upravo u vreme kada je počela povlačenje kredita, odnosno u junu 2009. godine, Goša - Fabrika šinskih vozila usvojila je novu sistematizaciju radnih mesta, kojom je formirano posebno odelenje „za podršku i projekte“ u koje su razmešteni radnici koji međusobno u poslu nemaju nikakvih dodirnih tačaka. U tom odeljenju našli su se bravari, vozači, jedan referent u službi investicija, dva arhivara, električar... Radnici raspoređeni u to odeljenje odmah su posumnjali da je reč o „spisku nepodobnih“, a samo nekoliko meseci kasnije njihove strepnje su se pokazale opravdanim jer je veštački napravljena tvorevina ukinuta a zaposleni dobili otkaze. Neki od njih prihvatili su otpremnine, ali je nekoliko bivših radnika pravdu potražilo na sudu.
(Autor: Mirjana N. Stevanović, Preuzeto iz dnevnog lista "Danas")
Jedan od uslova za dobijanje subvencionisanih kredita bio je da se zadrži postojeći broj zaposlenih, međutim, prema završnom računu Fabrike šinskih vozila Goša, objavljenom na zvaničnom sajtu Agencije za privredne registre, ta fabrika je kraj 2008. godine dočekala sa 930 zaposlenih, a u toku prošle godine otpušteno je 175 radnika Sve je urađeno po zakonu - tvrdi Goran Daničić, zamenik generalnog direktora Goša FŠV - ŽOS Trnava
Tako da su privrednici, preciznije oni koji su uspeli da se domognu tih sredstava, posle više godina zaduživanja pod nepovoljnim uslovima, konačno došla do jeftinijeg novca. Za preduzeća, poput onih koja se bave remontnim poslovima na železnici, za koja je procenjeno da bi trebalo da očuvaju kadrovsku ravnotežu u periodu kada je bilo jasno da neće biti dovoljno posla, u prošloj godini bila su odobrena i sredstva dovoljna za isplatu šestomesečnih zarada zaposlenih.
I sve bi bilo u redu da neki od „privilegovanih“ korisnika jeftinog državnog novca, nisu zloupotrebili tu poziciju ne ponašajući se u skladu sa uredbama Vlade Srbije. Osim primera zloupotreba prilikom odobravanja kredita iz Fonda za razvoj, zbog čega je brzopotezno izvršena smena u rukovodećem timu te institucije, spekuliše se da i u drugim sistemima dodele subvencija, državna kontrola nije bila dovoljno efikasna. Primera radi, Fabrika šinskih vozila Goša iz Smederevske Palanke, koju je na aukciji kupio slovački ŽOS, i pre izbijanja svetske krize bila je redovni korisnik državnih fondova. Tako je, recimo, 2007, preko Fonda za razvoj, dobila nešto više od 91 miliona dinara sa rokom otplate od pet godina za izmirenje obaveza prema PIO i zdravstvenom fondu, a u 2008. dugoročnu pozajmicu od 80 miliona dinara za obrtna sredstva. Ta dobra praksa nastavaljena je i u prošloj godini, kada je ovoj fabrici, preko Banke Inteza i Folksbanke, odobreno oko četiri miliona evra subvencionisanih kredita. Takođe, u toku 2009. godine Goša je, koristeći poziciju remontne firme koja obavlja poslove za železnicu, obezbedila budžetska sredstva za zarade zaposlenih (u ovoj godini su preko Fonda za razvoj obezbeđene dve povoljne kratkoročne pozajmice od oko 1,2 miliona evra). Jedan od uslova za dobijanje subvencionisanih kredita bio da se zadrži postojeći broj zaposlenih. Međutim, prema završnom računu Fabrike šinskih vozila Goša, objavljenom na zvaničnom sajtu Agencije za privredne registre, ta fabrika je kraj 2008. godine dočekala sa 930 zaposlenih, a u toku prošle godine otpušteno je 175 radnika.
Goran Daničić, zamenik generalnog direktora Goša FŠV - ŽOS Trnava, izjavio je za Danas da je sve urađeno po zakonu i da su otpuštenim radnicima isplaćene otpremnine.
- Smanjenje broja radnika u prošloj u odnosu na prethodnu godinu posledica je otpuštanja onih koji su bili zaposleni na određeno vreme. I to je u skladu sa zakonom. Drugu grupu čine radnici koji su dobrovoljno napustili firmu, a broj onih za koje nismo dobili saglasnost sindikata uklapa se u procenat koji dozvoljava zakon - kaže Daničić i dodaje da je reč o režijskom osoblju i da su samo u dva slučaja pokrenute tužbe pred Osnovnim sudom u Smederevskoj Palanci.
U Ministartsvu ekonomije Danasu je ranije potvrđeno da je uredbama o dodeli subvencionisanih kredita precizirano da firme koje koriste ta sredstva ne smeju da otpuštaju zaposlene.
Subvencionisane kredite ovih dana očekuju i građevinari koji će se uključiti u projekat izgradnje jeftinih stanova, a za investitore koji otvaraju nova radna mesta obezbeđena su sredstva od 2.000 do 10.000 evra za svakog novoprimljenog radnika. U ovom trenutku još ne mogu da se izračunaju efekti svih mera koje su preduzete za pomoć privredi, ali je činjenica da je pad industrijske proizvodnje zaustavljen. Da li je zaustavljeno i otpuštanje radnika?
Odeljenje za odstrel
Prema saznanjima Danasa, upravo u vreme kada je počela povlačenje kredita, odnosno u junu 2009. godine, Goša - Fabrika šinskih vozila usvojila je novu sistematizaciju radnih mesta, kojom je formirano posebno odelenje „za podršku i projekte“ u koje su razmešteni radnici koji međusobno u poslu nemaju nikakvih dodirnih tačaka. U tom odeljenju našli su se bravari, vozači, jedan referent u službi investicija, dva arhivara, električar... Radnici raspoređeni u to odeljenje odmah su posumnjali da je reč o „spisku nepodobnih“, a samo nekoliko meseci kasnije njihove strepnje su se pokazale opravdanim jer je veštački napravljena tvorevina ukinuta a zaposleni dobili otkaze. Neki od njih prihvatili su otpremnine, ali je nekoliko bivših radnika pravdu potražilo na sudu.
(Autor: Mirjana N. Stevanović, Preuzeto iz dnevnog lista "Danas")
Пријавите се на:
Постови (Atom)